Život ... na ispitu
O ženo draga, na nebeskoj si kapiji, nisi ništa lošeg uradila, ali to nije dovoljno za ulaz u nebesa, šta si dobroga uradila za svoga života? Ja nisam našao ništa u svojim spisima da si uradila.
Kako ništa, pa imala sam težak život. Svaki dan sam rano ustajala i našminkala se i dotjerala frizuru. A onda sam se namirisala najljepim mirisima i lomatala na štiklama dok su drugi svi spavali.
A šta tu ima dobro?
Pa bila sam ukras svijetu.
A šta si radila dobro u toku dana.
Pa, imala sam puno obaveza, trčala sam u neudobnim štiklama i u još neudobnijoj haljini, preznojavajući se toplim krznima, od pedikira preko šminkera i frizera do teretane. Nije to lako.
Hoćeš reći da si cjeli svoj život provela ukrašavajući svoje tjelo.
Zaukras postoji cvijeće, ali ono nema mozak, ni volju niti bilo šta odlučuje, i ono svoj zadatak ispunjava.
A ti, ti si dobila mozak, i volju i moć da razlikuješ dobro i zlo. A ti to sve koristiš samo zato da bi bila ukras. Ovaj put ću ti dati još jednu šansu.
Ovde u predvorju nebesa nađi neki zadatak i iskoristi svoj mozak i moć razlikovanja dobra i zla, uradi nešto dobro pa ću te pustiti u nebesa.
Juče mi je došao jedan muškarac koji je kao i ti samo mislio na sebe. Enog ga kod kapije smišlja način da uradi nešto dobro pa da ga pusim na nebesa ...
Šteta što vam je život prošao uzalud, ali nikada nije kasno da se uradi nešto dobro ...
|